Ђурђевића је, крајем априла ове године, именовао Савет факултета који је претходно разрешио функције декана Предрагана Стојановића.

Стојановић, који је два пута биран за декана, у изјави Тањугу је рекао да је оставку на функцију декана поднео из здравствених разлога, што је, како је навео Савет факултета одмах прихватио и потом за декана именовао професора Ђурђевића.

Србија је себи зацртала циљ да до 2020. година чак 40 одсто људи старости од 35 до 40 година добије факултетску диплому. Како се лако деле и индекси и шестице, али и мастер и докторске титуле, биће ово један од ретких циљева који ћемо испунити. Уместо у амфитеатру, данас се може дипломирати и у кафани или приватној кући и то у оним местима која су пре 20 година једва имала две средње школе. Штанцовање диплома постало је уносан бизнис, а где има пара нађе се и огроман број оних који би да узму свој део колача.

Данас се у Србији студира на осам државних и 11 приватних универзитета – све заједно дипломе дели 117 факултета. Њихов квалитет слабо се проверава, као и услови студирања прописани акредитацијом.

Како се приближава први уписни рок на српским државним универзитетима, тако се поново поставља већ годинама актуелно питање несразмере између уписних квота и реалних потреба тржишта.

Колико је резон да се што више људи образује суштински штетан, узимајући у обзир нашу ситуацију, показује то што многи млади људи који су стекли диплому једини излаз имају у одласку у иностранство. Јер овде за њима једноставно не постоји тражња. Аутор ових редова је завршио студије социологије. Од октобра 2011. успео је да пронађе свега четири огласа за послове у којима се тражи овај профил. Међутим, сваке године у Београду се даје простор за упис 100 социолога.

четвртак, 24 април 2014

Како појефтинити људе

Најава смањивања броја часова српског језика и књижевности у средњим стручним школама подсетила ме је на време када сам у средњој школи поправљао телевизоре. На штампаној плочи телевизора било је много празних места на којима су се налазиле исцртане контуре електронских компоненти којима је ту место. Међутим, тих делова није било, јер су за најјефтиније ТВ апарате они били сувишни. Телевизори су радили и без тих делова, самим тим су били и јефтинији. Да ли се исто догађа и са том несрећном децом којој анонимни реформатори желе да смање број часова српског? Ако за ту децу важи исто што и за телевизоре – да је важно само да раде/функционишу – онда им није потребно ништа осим стручних предмета (да науче да раде) и страних језика (да могу да разумеју команду онога што се еуфемистички зове страни инвеститор).

Просто је невероватно колико сличности постоји између страдања српског народа и страдања јерменског ...
У недељама пред почетак нове академске године, поново, по већ добро опробаном рецепту, настају ...
Према Стратегији развоја образовања у Србији до 2020. године, тежи се томе да 70 одсто уписаних ...
Образовање, као појам у најширем смислу свог значења, представља стварање, односно формирање ...

1javnidijalog

Информативни и интеграциони часопис "Споји!"

ОРНАС на Фејсбуку

Посете

53.8%Serbia 
34.6%United States 
3.8%Bosnia And Herzegovina 
3.8%Canada 
3.8%Germany 

Ове недеље: 3
Прошле недеље: 6
Овог месеца: 15
Прошлог месеца: 16
Укупно: 2314