понедељак, 14 април 2014

Црна слика српске просвете

Оно што се догодило у претходној деценији у српском образовању није се догодило нигде и никад. За само осам година донета су три потпуно нова и потпуно различита закона о образовању. Такав преседан није забележен у историји законодавства.

Ужичанин Никола Тешовић има 32 године, три факултетске дипломе, диплома археологије, мастер антропологије и мастер историје поређане су на радном столу као апотекарске флашице, све стечене на Филозофском факултету у Београду, односно државном универзитету који се налази на Шангајској листи најбољих високошколских установа.

Али отаџбини то није потребно, јер раде само банке, кладионице и кафане, а државне службе су пренапучене партијским кадровима. Никола пак круни четврту деценију живота, а сталног запослења нема, па нема.

Пре само десетак година, Министарство просвете је најбољим студентима додељивало тек нешто више од хиљаду стипендија годишње, јер је толико младих у целој Србији успевало да пребаци просек изнад 8,5. Од увођења „болоње” на универзитетима ситуација се драматично променила, па се број најбољих годишње повећавао за – око две хиљаде.

– Школске 2000/2001. године студентска стипендија се добијала уколико је неко имао просек изнад 8,5, никада није губио годину, није мењао факултет и није има пренетих испита. Тада је подељено 1.147 стипендија, а школске 2012/2013. чак 14.021. До преокрета је дошло са изменама Закона о универзитету којим је уведен болоњски систем на факултете: од 2006. године смо у просеку имали годишње повећање од по 2.000 студената са високим просеком – износи невероватне податке Стевица Пиварски, руководилац Групе за ученичке и студентске кредите и стипендије у Министарству просвете, науке и технолошког развоја.

Ко треба да школује нашу децу: најгори или најбољи. И какав систем градимо: онај у којем најбољи одлучују или онај где се одсецају главе онима који су најбољи?“, упитала је Ивана Ковачић у отвореном писму јавности.

Додала је да су одлуку о њеном отказу донели директор департмана Драган Спасић и декан Факултета техничких наука Раде Дорословачки, за које је навела да су њихове научне референце од два и по до пет пута слабије од њених.

Просто је невероватно колико сличности постоји између страдања српског народа и страдања јерменског ...
У недељама пред почетак нове академске године, поново, по већ добро опробаном рецепту, настају ...
Према Стратегији развоја образовања у Србији до 2020. године, тежи се томе да 70 одсто уписаних ...
Образовање, као појам у најширем смислу свог значења, представља стварање, односно формирање ...

1javnidijalog

Информативни и интеграциони часопис "Споји!"

ОРНАС на Фејсбуку

Посете

53.8%Serbia 
34.6%United States 
3.8%Bosnia And Herzegovina 
3.8%Canada 
3.8%Germany 

Ове недеље: 3
Прошле недеље: 6
Овог месеца: 15
Прошлог месеца: 16
Укупно: 2314