уторак, 27 јануар 2015

Проглас

Образовање, Рад, Напредак, Акција, Солидарност

Овом приликом обраћамо се, пре свега, нашим колегама и професорима, дакле, свима чије су судбине на било који начин везане за универзитетску средину, антиципирајући питање које знамо да ће поставити: „да ли нам је данас заиста потребна још једна студентска организација“? Данас је врло лако уочити све мане дивљег и неконтролисаног плурализма, док су његове предности и те како дискутабилне. Инфлација странака, партија и невладиних организација, група које би, у интеракцији са институцијама система и државним управама, требало да „заступају интересе грађана“ (као и у другим „транзиционим демократијама“), довела је до пада квалитета читавог друштвеног амбијента. Транзиција је, попут изливања канализације, на површину истерала гамад и штеточине које су, доследном применом принципа негативне селекције, уназадиле све области јавног живота, претворивши Србију у колонију лихварског мултинационалног капитала. „Нова класа“ напирлитаних и напудерисаних „јапија“, фићфирића са лаптоповима и „дипломама“ са којекаквих неакредитованих „истурених одељења“ фантомских приватних факултета, запушила је и својим смрадом инфицирала здрава ткива читавог нашег друштва. Већ више од две деценије, ове појаве се, попут канцерогених метастаза, шире кроз друштво и пред нашим немоћним погледима инфицирају његова колико-толико здрава ткива. Псеудоелита оних који су довољно примитивни да помисле за себе да су „изабрани“ и „незамењиви“ (углавном зато што имају „родбину на правом месту“), разорила је све наше институције, прилагодивши их својим (да се пристојно изразимо) скученим капацитетима. Већ деценијама, немоћно посматрамо како се којекакви мазгови и билмези отимају за оно што они виде као плен – а ми, као залог опстанка будућих генерација.

Након вишедеценијског силовања и злостављања, треба читавој тој плејади рећи: „ДОСТА“! Али, не да би, као у изреци, неки нови „курта“ заменио „мурту“. То, свакако – НЕ! Силеџијама се морамо супротставити, јер свако насиље и бахатост, пре или касније, мора се урушити, као и свака друга творевина која нема суштину. Докле више „транзиција“ треба да буде главни изговор за владавину бахатости, примитивизма, подлости и нерада? Докле ћемо само да причамо и да се жалимо на ово насиље кромањонских племена над свим цивилизацијским вредностима? Наша парола једноставна је: „Брђани на брда, кромањонци у пећине, лопови у затворе, а нераднички шљам у Биро за запошљавање!“

На питање ко смо то „ми“, одговор је једноставан: „ми“ смо Србија. Она Србија што жели да постоји и за 100 година на овим просторима; она Србија која жели да њеним државним кормиларом управљају капетани спремни да на њему и потону (уместо напирлитаних пацова који себе евакуишу пре жена и деце, на најмању назнаку катастрофе коју су сами проузроковали); Србија која се гади дрогираних балаваца који по нашим улицама дивљају колима која су купљена уништавањем предузећа и задруга; Србија која не жели да гута генетски модификовану храну да би се глобалистичка увозничка клика иживљавала и слала своју децу на престижне стране факултете, истовремено уништавајући наше… Све маске су пале, и данас у Србији постоји још само једна подела: ми (80% грађана који немају резервну државу) и они (криминално-лихварска клика безобзирних мајмуноликих протува, које сматрају да једине оне имају уставом загарантовано „право на живот“).

Дакле, ми смо за суштинску промену корена свих данашњих проблема – самог доминантног друштвеног система вредности. Не интересују нас никакве празне приче, кожне фотеље, скупа кола и дивљања по сплавовима – једино нас интересује БОРБА за будућност Србије. Ми се препознајемо као део једног ширег неформалног друштвеног покрета који се појављује у свим сегментима друштва као спонтани народни устанак против тираније дахија и кабадахија, сатрапа и могула, тајкуна и неандерталаца… Наш део фронта националног препорода јесте универзитетска или академска средина, којој и сами припадамо. Ми смо ОРНАС. Нисмо „још једна у низу студентских организација“, где се кроз псеудоудбашки „ангажман“ у политичке партије убацују вечити студенти, ситни денунцијанти и шићарџијски шљам који на различите начине краде будући академски статус (подржан од себи сличних рођака и пајташа, вампирског братства које већ увелико пије крв Србије). Нас не интересују којекакви „дилови“ и трули компромиси. Ми се не „залажемо“ ни за шта и не преговарамо с било ким. МИ се БОРИМО свим средствима која закон допушта, за владавину квалитета. Денунцирамо шљам, прозивамо хохштаплере и „стајемо на црту“ којекаквим умишљеним мангупима. Наша прва акција биће враћање институције острацизма. За почетак, препознаћемо у својој средини, како међу студентима, тако и међу професорима, све оне који се служе „уиграним шемама“, који кроз лажне пројекте праве дугове које ће наша деца једном морати да враћају, који (попут француског краља „Сунце“ – бонвивана Луја XIV) усвајају животни мото: „Држава – то сам ја“! Са таквима ћемо прекинути сваку комуникацију, изнети сав њихов „прљави веш“, извргнути руглу и ставити на стуб срама!

Никоме више нећемо дозволити да се ставља изнад судбине државе и народа, да шири свој смрад и убеђује нас да је у питању парфем и да сопствени морални пад намеће као друштвени систем вредности. Сви они који немају спремност да дају лични пример пожртвовања и одрицања за будућност Србије, нису достојни да у њој обављају било коју јавну функцију. Приватном сектору увек ће добро доћи прилив конкуренције лихвара, који сада крчме и расипају државне ресурсе као да су им „дедовина“. Желимо крај политичких, професорских, дипломатских и других „династија,“ тог локалног „црног племства“ које је од непотизма створило праву алхемију, привидну трансформацију блата у злато (односно шљама у професоре, судије, политичаре…). Захтевамо укидање неоснованих и незаслужених друштвених привилегија и знамо како ћемо се за то борити, све док којекакви „функционери“ и „администратори“ не схвате једноставну истину: да народне паре примају да би били у служби свог народа.

Нека се умишљене величине не заваравају – наша борба неће бити само речима, него и делима, конкретним акцијама које ће јавно разобличити сваку њихову свињарију. Ако неко мисли да је наш тон обраћања „преоштар за универзитетску средину“, нека има на уму да смо ми производ система који су деценијама урушавали они против којих смо повели нашу борбу. Некада су српски универзитети производили врхунске стручњаке светског гласа, који су без проблема добијали стипендије на најпрестижнијим светским универзитетима. Међутим, ми не желимо да траћимо животе маштајући о славној прошлости – не, преотећемо своју будућност од оних који су себи дали за право да нам је кроје и отму. Универзитетско ОБРАЗОВАЊЕ, које се којекаквим мутацијама (које се шверцују као „реформе“), претворило у фарсу, вратићемо његовим изворним принципима – стварању и формирању (образовању) друштвене елите. Зато ћемо без страха, јавно и одлучно, поставити питање процене „учинка“ тзв. болоњске реформе, чији се „резултати“ у сваком сегменту чине више него поражавајући. Подржавамо постојање приватних факултета и њихову законску једнакост са државним – али, са пуним правом, инсистирамо на одржању висине критеријума академског образовања и заустављању поплаве којекаквих сумњивих дипломских и мастер радова ископираних са интернета, испита који се полажу помоћу „електронских помагала“ и политички подобних „професора“ који лојалност онима који су их поставили доказују пропуштањем „кадрова у правом дресу“… Бескомпромисна стручност јесте резултат, циљ и исход квалитетног и опсежног образовања. Стога ће партијски кадрови, рођаци којекаквих квазиексперата, новопечени „јапији“ са „повољно купљеним“ и фалсификованим дипломама, „незаменљиви“ самозвани експерти, полуписмени copy-paste плагијатори и сличне појаве, немилосрдно бити разобличени и одбачени на сметлиште болоњског муља који их је и избацио на површину.

Образовање које не може да пружи конкретне резултате у стручном РАДУ, сматрамо бесмисленим. Желимо да иза нас остане време у ком су факултетске дипломе биле „формални основ“ за улазак у јавни сектор и ждрање државног буџета. Ако овакве ствари не престану, Србију чека много гора криза од ове која је сада погодила Грчку. Рад, труд и стручни критеријуми морају да буду једини пут ка успешном завршетку факултетског образовања, а не формални основ за трошење државног буџета.

Једино повратак оваквих критеријума може да доведе до стварног НАПРЕТКА или препорода српског друштва, где ће они који се својим радом докажу као најспособнији и најпожртвованији преузети кормило државног брода. Време је да се оконча ера болесног непотизма, где којекакви мутанти са купљеним дипломама и „дебелим везама“ долазе на позиције на којима се доносе одлуке судбоносне за опстанак државе. Напретка неће бити све док овај наказни систем негативне селекције (где лоши бирају и кооптирају још горе од себе како не би довођењем способнијих угрозили сопствени опстанак на незаслуженим позицијама и привилегијама) не буде послат на сметлиште историје, као и многи пре њега.

Потпуно смо свесни да данашња псеудоелита саможивих ниткова неће своје незаслужене позиције предати без борбе – зато смо спремни на АКЦИЈУ и вољни да их сместимо тамо где им је и место: криминалце у затворе, брђане у брда, а кромањонце у пећине. Овде и сада поручујемо свим надобудним њушкама: Доста терора! Наша једина идеологија јесте духовни, интелектуални и биолошки опстанак Србије, једине државе коју имамо. Свима онима који имају своје „резервне државе“, од срца желимо срећан пут – њима није место на јавним функцијама и ако већ морају да буду међу нама, нека своју „срећу“ окушају у приватном сектору, под подједнаким условима као и свако други. Јавна функција опет мора да постане оно што је и у осталим цивилизованим друштвима: терет и жртва најбољих, стварне духовне и интелектуалне елите, спремне да се жртвује за интерес свог народа.

Коначно, неопходна нам је и обнова концепта СОЛИДАРНОСТИ и заједништва. Успешним социјално угроженим студентима који су будућност и залог опстанка наше државе мора бити омогућен сваки вид помоћи и подршке. Наши саборци јесу наша браћа и наш је основни задатак да, пре свега, у опхођењу једних са другима, дамо лични и конкретан пример братске слоге, солидарности и уважавања. Прихватамо гесло: „сви за једног и један за све“, јер знамо да смо, без обзира на статус, сви браћа и саборци у борби за бољу будућност. Супротстављамо се свим вештачким поделама како бисмо окупили јединствени фронт против диктатуре умишљених и неспособних. Због тога, ОРНАС „отвара вашар“ и почиње да трампи неандерталце за интелектуалце.

Свесни смо изазова који су пред нама. Знамо да нас чека борба с апатијом, летаргијом, меланхолијом и другим последицама вишеструко изиграног поверења. Упркос томе, потпуно смо и безрезервно спремни за борбу, јер смо свесни да је то борба за будућност. За нас избора нема – ми смо они који одавде немају где да оду, који своја поља и њиве не препуштају штеточинама, макар и сами подлегли под њиховом најездом. Свесни смо да, попут пука мајора Гавриловића, стојимо на последњој линији одбране. Не занимају нас колебљивци, кукавице и ситне шићарџије. Ми нисмо „још једна у низу“ студентских организација које „млате празну сламу“ и гледају да себи изваћаре неку привилегију. Ми нисмо ту да бисмо вам се „допали“, да бисмо вас „убеђивали“ или „молили“. Ми знамо да наше време долази! За нашу борбу ОРНАС тражи најјаче, најчвршће и најбоље, што се види и из нашег симбола. Тражимо оне који нису спремни на труле компромисе, али јесу спремни на жртву! Не требају нам они који процењују, вагају, који се бусају у груди, који дивљају, који траже „хоби“, журке, уживања, привилегије – нама требају борци за будућност. ОРНАС је пут борбе и жртве, акције и стручности, интелекта и способности. Снага, лојалност и солидарност јесу особине наших сабораца; они који се у томе не препознају, као ни разне шлихтаре, шибицари и комплексаши не треба да траће ни своје ни наше време. Коначно, ми јесмо организација студената и ученика, свесних да је опстанак нашег народа и отаџбине неопходни услов нашег сопственог опстанка. У том циљу, сарађиваћемо са свим појединцима и организацијама које тај циљ препознају као консензус националног интереса. Што се тиче осталих, нека се припреме – време обрачуна долази!

Последњи пут измењено уторак, 27 јануар 2015
Више из ове категорије Програм »
Поштоване делегације и чланице УНЕСКО, Обраћамо вам се у име групе српских студената, а поводом разматрања о пријему самопроглашеног Косова* у чланство међународне организације за образовање, науку ...
Студентско - ученичко удружење „ОРНАС", прикључује се акцији коју је до данас подржало преко хиљаду студената. Позививамо студенте са Универзитета у Нишу да се прикључе акцији.
У току данашњег дана представници студентско - ученичког удружења „ОРНАС“ из Ниша и представници „Института за Науку и Уметност“ из Београда, у сали за конференције хотела „Гранд“, потписали су ...
Четири од пет чланова комисије за одбрану мастер рада из педагогије на Филозофском факултету у Нишу, који је доспео у жижу јавности због тврдњи да је плагиран, спустила су слушалицу новинарки Јужних ...
Просто је невероватно колико сличности постоји између страдања српског народа и страдања јерменског ...
У недељама пред почетак нове академске године, поново, по већ добро опробаном рецепту, настају ...
Према Стратегији развоја образовања у Србији до 2020. године, тежи се томе да 70 одсто уписаних ...
Образовање, као појам у најширем смислу свог значења, представља стварање, односно формирање ...

1javnidijalog

Информативни и интеграциони часопис "Споји!"

ОРНАС на Фејсбуку

Посете

53.8%Serbia 
34.6%United States 
3.8%Bosnia And Herzegovina 
3.8%Canada 
3.8%Germany 

Ове недеље: 3
Прошле недеље: 6
Овог месеца: 15
Прошлог месеца: 16
Укупно: 2314