уторак, 27 јануар 2015

Програм

Образовање, Рад, Напредак, Акција, Солидарност

ПРЕАМБУЛА

Основно начело наше организације јесте борба свим законом допуштеним средствима за основне вредности које су део миленијумске европске универзитетске традиције. Наш циљ јесте давање скромног доприноса окупљању, препознавању и формирању друштвене елите која ће бити залог будућности националног опстанка. Окупљање и афирмација здравих друштвених снага мора се одвијати на свим нивоима, а наша намера јесте да лични допринос том циљу дамо у универзитетској средини, којој и сами припадамо. Наш стожер обнове духовних и интелектуалних идеала уграђених у темеље савремене цивилизације: хеленске културе, римског права и хришћанског система вредности, окупља професоре, постдипломце, апсолвенте, студенте и ученике свих факултета, универзитета и средњих школа Србије. За нас, младост није изговор за безумље, него позив на то да своју енергију уложимо у суштинску обнову и препород мисли, духа и идеала.

ПРОГРАМ

I СУШТИНСКА АУТОНОМИЈА УНИВЕРЗИТЕТА

1. Од старе Хеладе, преко Рима, до хришћанске Византије, Академија је представљала светионик знања и мудрости, чији су зраци осветљавали океане варваризма и амбисе примитивизма, који су увек били и остали претња цивилизацији. Универзитет је и данас прва линија одбране цивилизације – миленијумског људског прегнућа у борби са разбеснелим стихијама природе. За нас, цивилизација представља, пре свега, стање духа и свести које допушта и штити опстанак слабих, супротстављајући се разузданим стихијама „природних селекција“, која афирмише доминацију сирове снаге и насилништва. Академија јесте победа духа над материјом, интелекта над новцем, мудрости над политикантством – слободе цивилизацијског над ропством природи. Она је храм духа и разума, интелекта и знања, мудрости и способности и – као таква – темељ и императив свог опстанка проналази у слободи.

2. Слободна мисао једина омогућава искрену љубав, идеал и пожртвовање. Она гради човека и његов идентитет. Мудрији од нас некада давно рекли су да људи траже слободу, а слобода људе. Бити човек у пуном смислу те речи, то не значи припадност некаквом чопору примата који прибегава духовном канибализму у суровој (и бесмисленој) „борби за опстанак“; човек је, пре свега и изнад свега – личност. А та личност јесте производ система вредности који уважава и реинтерпретира предање предака и налази инспирацију у идејама које превазилазе инстинкте материјалног одржања. Аристотел је говорио да се неки људи рађају као робови по природи, а његова мисао накнадно је допуњена увидом у то да се многи људи свесно опредељују да робују природи и сопственим поривима. Одричући се дара слободе и светла разума, престају да буду личности – уместо да буду људи, постају „хуманоиди“. Зато ћемо ми позив светог патријарха Павла – „будимо људи“ – доживети императивом и нашим приоритетним задатком.

3. Основни циљ и сврха Академије јесте да буде заједница личности која помаже и доприноси стварању нових личности. Оне ће на компетентан, пожртвован и частан начин наставити одбрану цивилизацијског пред варварским мраком. Ова функција може бити испуњена једино уз бескомпромисно поштовање слободе мисли и деловања, која је conditio sine qua non настанка и опстанка личности. Основне карактеристике целовитих и здравих личности јесу свест о њиховој друштвеној одговорности, спремност да се боре да одбране личну слободу и интегритет и буду спремни на пожртвовање како би и другим људима у тој борби помогли. Вековну традицију нашег народа сажео је Марко Миљанов у својим бесмртним описима примера „чојства и јунаштва“.

4. Наше доба доноси „антицивилизацијске“ трендове и нелогичне, постмодерне критеријуме који друштву покушавају да наметну некакав псеудоприродњачки детерминизам. Одређени центри моћи (који се боре да по сваку цену задрже status quo савремене „Кали-југе“), свесно спроводе стратегију која, под изговором „друштвене инклузије“, намеће апсурдни концепт који у правима (али не и обавезама) изједначава генија и идиота. На овакав начин, долази до пада у понор бесмисла свих стручних и методолошких критеријума који су миленијумима градили тврђаву цивилизације. Иза свих митова о племенитим циљевима, крије се потреба оних који имају привилегије и статус који, по својим способностима, не заслужују да разводне сваку тачку духовног и интелектуалног отпора и несметано манипулишу сивом и безличном масом конзумената сваке врсте смећа – од духовног до прехрамбеног.

5. Због свега реченог, наш примарни задатак требало би да буде борба за академску слободу духа, мисли и израза. За нас, „аутономија Универзитета“ није декларативна фраза, него сам темељ и суштина академског живота. Она је, ни мање ни више, него аутономија мишљења. Стога, објављујемо рат доминацији просечности, терору кукавичлука и интелектуалној проституцији; непотизму, корупцији и негативној селекцији; девалвирању стручних, методолошких и научних критеријума; партијском, медијском, културном и духовном терору који се на нашим универзитетима данас спроводи.

6. Циљ наше борбе јесте Универзитет који ће опет бити традиционално место стваралаштва, подвига и препорода; бастион одбране цивилизације и здравља нације; простор на ком настаје и афирмише се елита која ће бити покретачка снага друштва; заједница где је успех привилегија најбољих. Ово су наше теме и наши циљеви. Чланови ОРНАС-а јесу ученици, студенти, професори, научни радници, интелектуалци и сви остали који ове циљеве препознају као своје и спремни су да се за њих боре свим законским средствима. ОРНАС је зато много више од „још једне студентске организације“ – ми смо братство окупљено око свете заклетве борбе за одбрану будућности европске цивилизације и српске нације. Основни услов за остварење ових циљева управо је стварна и суштинска аутономија Универзитета, за коју се одлучно и предано боримо.

II НАУЧНИ РАД

1. У савременом друштву, којим царују просечност и материјални интереси, потпуно је онемогућен и обезвређен научни рад у свим дисциплинама: техничким, природним и друштвеним. Укинут је друштвени амбијент који би подстакао научни рад, истраживачку радозналост заменио је тезгарошки менталитет „незамерања“ и „позиционирања“ на бесмислена места која оптерећују буџет, а до којих воде партијске, невладине организације и сличне „стазе и богази“. Усамљене оазе научног рада опстају на понеком факултету, институту или истраживачком центру (попут оног у Петници), искључиво на личном ентузијазму и пожртвовању појединаца и упркос најнеповољнијим друштвеним околностима.

2. Свесни смо да научни развој не може бити инвестициони приоритет државе разорене санкцијама, ратовима, пљачкашком транзицијом и системском корупцијом; међутим, нисмо једини који указују на вишеструке могућности равномерније расподеле оскудних средстава која се улажу у академски и научни развој. Не желимо да причамо нереалне или опште приче и спремни смо на конкретну акцију.

3. Пре свега, ОРНАС сматра да потенцијали међународне научне размене и стручне сарадње нису довољно искоришћени. Ретка гостовања на међународним конференцијама која финансира држава често служе као тезге и прилика за бесплатни туризам одређене олигархије која ове погодности користи на основу сумњивих и недефинисаних критеријума. С друге стране, стручни људи често су остављани по страни и ускраћена им је прилика да буду представници и организатори оваквих делатности. Осим тога, научни радови данас се пабирче и све чешће преписују како би се испунили арбитрарни критеријуми стручног усавршавања и бирања у научна звања.

4. Стога, с пуним правом, захтевамо јасне критеријуме евалуације научног рада професора и постдипломаца и њихово позиционирање искључиво у складу са реалним доприносом који дају у својој и сродним научним областима. Такође, тражимо и трајније решење проблема писања и коришћења уџбеника: за неке предмете не постоје уџбеници, него само хрестоматије, за друге предмете уџбеници нису у складу са новим научним сазнањима и општим методолошким критеријумима. Нажалост, познато нам је неколико случајева где поједини професори концепт „иновирања“ уџбеника из године у годину злоупотребљавају у циљу најбесрамније врсте „тезгарења“ и рекетирања студентске популације.

5. Коначно, спремни смо да јавно адресирамо све ове и многе друге проблеме које овде нисмо навели. У сарадњи с нашим професорима, поставићемо јавно ова и многа друга питања, а нећемо нимало оклевати да, уколико је то неопходно, именом и презименом прозовемо све оне „професоре“ и „сараднике у настави“, у чијем раду можемо недвосмислено да докажемо елементе корупције – доказе већ сакупљамо!

III СТРУЧНО УСАВРШАВАЊЕ

1. Нама је изузетно важно и питање реалног нивоа стручне оспособљености који универзитетско образовање даје савременим студентима. Наши универзитети некада су били у равни са најпознатијим светским академским центрима који својим студентима традиционално пружају знања и способности које су неупитна препорука сваком послодавцу. Стога, с пуним правом очекујемо и захтевамо повратак система вредности чији је темељ једино и искључиво позитивна селекција. Као праве и несумњиве представнике својих стручних области, препознајемо и прихватамо само оне професоре и научне раднике који су своју компетентност доказали на домаћој и међународној академској сцени кроз научне радове и учешће у престижним пројектима.

2. Хуманистичке или друштвене науке видимо као основни стожер друштвеног живота. Дисциплине које припадају овој области оспособљавају стручњаке који ће на компетентан и стратешки начин управљати и усмеравати друштвене процесе. Зато у овим областима не сме бити толерисан било какав етички компромис или стручни дефицит. Факултети права, теологије, историје, економије, философије, психологије, и филологије имају задатак да произведу духовну, друштвену и националну елиту која ће своју мисију обнове и препорода друштвених и етичких вредности, пре свега личним примером, пожртвовано и несебично спроводити. Хуманистичке дисциплине јесу духовни и интелектуални темељ и стожер будућег система и неопходне су им личности које ће ту одговорност разумети као службу и пожртвовање, а не као прилику за стицање незаслужених привилегија на рачун државног буџета. Ове дисциплине јесу духовни, нервни и интелектуални центар сваке нације.

3. На пољу природних наука својевремено смо, као нација, предњачили. Српски лекари, биолози, физичари и хемичари били су светски познати. Чак и у овом времену ерозије свих друштвених и стручних вредносних параметара, наши природњаци врло високо су поштовани и у свету препознати као врхунски стручњаци. ОРНАС тражи да се овим професијама врати њихово достојанство и стари сјај – оне су органи националног организма. Захтевамо од државе и друштва да поново покрене процесе индустријске производње, уз пуно уважавање савремених тржишних принципа, и пружи мотив нашим стручњацима који се данас школују како би онда своје знање продавали далеко од отаџбине. Нарочито инсистирамо на повратку достојанства и стручности племенитој медицинској професији, која опет мора да даје врхунске и светски признате лекаре. За почетак, довољно је да, у овим егзактним наукама, поново заживе стручни евалуациони критеријуми који ће у обзир једино и искључиво узимати резултате рада.

4. Све што смо рекли за природне, подједнако се односи и на техничке науке. Народ који је дао у овој области највеће светске научнике може да понови тај подвиг уколико ово поље науке достигне ниво какав је својевремено имао. Основни предуслов обнове славе ових дисциплина јесте поновно покретање разорене индустријске производње и упошљавање наших високостручних и високомотивисаних електротехничких, машинских, грађевинских и других инжењера, који, данас, једину могућност опстанка виде у раду у иностранству, или, пак, у пропалим домаћим друштвеним и приватним предузећима, где постају жртве егзистенцијалне неизвесности, недовољно упослени, нередовно плаћени и уцењени да се „поклоне или уклоне“ пред којекаквим бахатим „газдама“.

5. Коначно, четврти академски стуб друштва – култура, уметност и спорт – морају престати да буду расадници кича и бесмисла. Култура мора да се врати својој мисији – да буде душа националног организма и његова покретачка сила. Зато ове садржаје поново мора да обасја сунце етике и врхунског смисла који даје сврху, мотив и представља суштину друштвеног развоја. Зато се ОРНАС бори за ренесансу смисла и смислотворних културних садржаја који су подједнако надахнуће садашњем друштву и будућим генерацијама.

IV ДУХОВНЕ И МОРАЛНЕ ВРЕДНОСТИ

1. Основни захтев и предуслов успеха наше борбе да друштво које је отворено према свим духовним болестима и заразама поново постане здраво друштво, национални организам који се упорно и одлучно брани против инфекције глобализма, просечности и терора ниских нагона и простаклука. Нацији је потребна обнова духовне и интелектуалне аристократије која ће, пре свега, сопственим примером и пожртвовањем, дати несумњиви путоказ ка путу брзе и одавно неопходне духовне обнове. Стег и стожер који ће окупити нову националну елиту јесу љубав, етика и пожртвовање. Ово је отворени позив свима који себе препознају у бескомпромисној посвећености, обнови и препороду читавог друштвеног система вредности.

2. Универзитет је место где се ове вредности најбоље чувају и преносе. Универзитет јесте и мора да буде стуб националног предања и друштвеног интегритета. Из тренутног хаоса, желимо да изведемо поредак нове, реинтерпретиране духовне и интелектуалне традиције. Знамо да је то могуће, па, стога, позивамо оне који у овоме препознају своју мисију и призив – да се придруже нашој борби за обнову духовних и моралних вредности нације. Основни предуслови ове борбе јесу припадност и пожртвовање у испуњењу завета наших предака и испуњавању одговорности према онима који ће доћи после нас. Ми јесмо, запараво, они који ће лучу традиције понети и пренети будућим генерацијама.

3. Свакако, свесни смо да у овој борби морамо, најпре, да пођемо од себе. ОРНАС окупља искључиво личности – ученике, студенте и професоре који су предани, пожртвовани, одлучни и угледни. Нама не требају масе, не тражимо размажене, сујетне и умишљене величине; ми тражимо (са)борце, хероје савременог доба, оне који се не повијају „како ветар дува“. Тражимо и препознајемо оне који реком живота пливају узводно, поуздано знајући да се спас и излаз налазе у извору, а не у егзистенцијалном понору ка ком свака река тече да би се, потом, заувек изгубила и нестала.

4. Дакле, када се боримо и позивамо на борбу, ми се, пре свега и изнад свега, боримо са сопственим злом, слабошћу и грехом. Међутим, то нас ни у ком случају неће спречити да се супротставимо свима онима који штетно делују на Универзитету. Овде смо да бисмо рекли одлучно НЕ свим оним штеточинама које само траже изговоре да подижу „буне и устанке“, који злоупотребљавају заиста тешко материјално стање многих студената како би прикрили сопствену лењост, неспособност и поквареност. Сваки студентски протест, ма колико оправдан био, мора да има реалну основу и морални основ, а не да буде изговор за неспособност и политиканско шибицарење које је само себи циљ.

V СТАТУСНА ПИТАЊА

1.ОРНАС препознаје реалне проблеме савременог високог образовања у Србији. Свесни смо деградације, па чак и дегенерације до које је у протеклих неколико деценија дошло на нашим универзитетима. Сматрамо да је доста ћутања и трпљења – време је да одлучно кажемо: ДОСТА! Време је да прекинемо терор просечности, владавину малодушности, апатије, непотизма, политичке подобности и ситних личних интереса на штету заједнице. Време је да се достојанство поново врати и студенту и професору и научно-истраживачком раднику. Време је за препород и обнову суштинских вредности.

2. Овде, пре свега, постављамо озбиљна питања о тзв. Болоњској декларацији. Због чега смо себи допустили да уђемо у овај неизвесни експеримент, који у „транзиционом“ друштву омогућава читав низ најразличитијих могућих злоупотреба. Уведени су арбитрарни критеријуми који објективно не доприносе квалитету универзитетске наставе; напротив, створен је мутирани систем који, попут малигног тумора, „продукује“ метастазе у виду којекаквих полуписмених партијских „кадрова“, који на врло чудне начине долазе до „универзитетских диплома“, како би испунили формалне критеријуме да заузму врло значајне и одговорне друштвене улоге.

3. Српски универзитети, некада веома угледни у свету, данас су сведени на мешавину мутираних средњих школа и фабрика диплома. Само „присуство“ на настави, које се често обавља на „фантомске“ начине, сада већ постаје довољан основ за „пролаз“ којекаквих медиокритета, које после њихови рођаци углављују у већ ионако пренатрпани државни административни апарат. Ова деградација високог образовања већ увелико производи несагледиве друштвене последице.

4. С друге стране, чак и они који би у неком промишљеније пројектованом систему били изузетни студенти, гурају се у оквире безличности и просечности и обесхрабрују за предузимање већих интелектуалних напора. Многи државни универзитети произвели су разне механизме злоупотребе и манипулације „болоњским“ системом, углавном на штету самих студената. Позивамо законодавну и извршну власт да преиспита погрешне одлуке својих претходника, те да оформи заиста стручна тела од људи са интегритетом и искуством, који би макар покушали да ублаже „болоњски“ кошмар, који је тако суверено завладао нашим универзитетима.

5. На државним, али и на приватним универзитетима, морају се спровести хитна и опсежна истраживања погубних последица „болоњизације“. Неопходно је да дође до суштинског квалитативног усклађивања државних и приватних образовних институција; да се заустави продор медиокритета, а подстакну они студенти који заиста имају вољу и таленат да на стручан начин овладају својим областима и сутра у истима постану и лидери. За почетак, биће довољно зауставити поткрадање фондова за пројекте, који су, до сада, углавном, били покриће за безочно лично богаћење појединаца. Могуће је и неопходно покренути реалне пројекте који ће суштински допринети побољшању квалитета факултетске наставе и њене евалуације.

6.ОРНАС нуди сарадњу свим друштвеним снагама и појединцима који деле ову визију. Стављамо све своје снаге на располагање свима који ове наше циљеве препознају као своје. С друге стране, спремни смо да се врло јасно и одлучно супротставимо свима који на било који начин покушавају да овакво жалосно стање нашег универзитетског образовања злоупотребљавају зарад личних циљева и интереса. Нарочито ћемо се одлучно супротставити свима који позивају на протесте и опструкцију наставе како би ово тешко стање злоупотребили за сопствене политичке циљеве и утопије. Сматрамо да и најоправданији захтеви и протести морају бити изнесени на примерен и конструктиван начин. Стога, упозоравамо све оне који на наше факултете уносе раздор и деструкцију „у име студената“: „НЕЋЕТЕ ПРОЋИ! Ми смо ту да вас зауставимо!“

VI СОЛИДАРНОСТ

1.Један за све, а сви за једнога!“ – основна је наша мисао водиља и инспирација. Ми Универзитет не видимо као „скуп индивидуа“, себичних, размажених и умишљених јединки – напротив, за нас је универзитет, попут древне Платонове Академије, заједница интелекта и духа, поприште потраге за смислом и узроцима друштвених и осталих процеса. Свесни смо да се овај циљ једино може остварити преданом и смиреном службом тој заједници.

2. Зато се ОРНАС никога не одриче. Боримо се за сваку личност, њену слободу и интегритет. Када кажемо да смо колеге, ми не користимо празну фразу: ми јесмо браћа и сестре на заједничком путу духовне и интелектуалне обнове и одбране образа отаџбине. У тој борби, стојимо заједно и солидарно, као неосвојиви бедем пред најездама варварских хорди. Помажући саборцима, помажемо и себи, тако што стрпљиво и предано градимо чврсте темеље заједнице нове мисли и новог духа.

3. Сећајући се да је латинска реч солидарност подразумевала бескомпромисно пожртвовање за заједницу, ОРНАС овај принцип истиче као своје основно и темељно опредељење. Смисао заједнице огледа се у спремности њених чланова на жртву. То правило важи и за универзитетску заједницу. Стога, спремни смо да, са пожртвовањем и љубављу, подржимо на сваки начин све оне у чијим квалитетима препознајемо будуће стубове друштвеног поретка. Међутим, одлучно ћемо се супротставити свакој врсти злоупотреба реалних проблема студената у Србији.

4. Нећемо учествовати у којекаквим деструктивним и неискреним „протестима“, чији организатори покушавају да злоупотребе легитимни концепт студентске солидарности за своје личне или идеолошке циљеве. Сматрамо да је постављање статусних питања и борба за боље услове студирања пожељна делатност – међутим, нећемо подржати методе насиља, хаоса и анархије, које пробисвети и пропалитети користе како би прикрили сопствену неспособност да савладају чак и ово, обезвређено „болоњско градиво“.

5. Коначно, овај наш Програм завршавамо јасним упозорењем: НЕМА СОЛИДАРИСАЊА са представницима хаоса и деструкције; са онима који на универзитете уносе немир, хаос и насиље; са неспособњаковићима и кукавицама које увек покушавају да „запале масе“, а да, при том, тргују гневом који су произвели. Напротив, ОРНАС је ту да се таквим насилницима и кабадахијама супротстави. Нека такви знају да смо ми, сада и овде, на бедему одбране духа, слободе и интелекта – и да се НИКАДА НЕЋЕМО СКЛАЊАТИ. НЕМА ПОВЛАЧЕЊА, НЕМА ПРЕДАЈЕ, ОРНАС СЕ БОРИ ЗА ПРЕПОРОД СРБИЈЕ!

Последњи пут измењено субота, 18 јун 2016
Више из ове категорије « Проглас Реч – две о нама »
Поштоване делегације и чланице УНЕСКО, Обраћамо вам се у име групе српских студената, а поводом разматрања о пријему самопроглашеног Косова* у чланство међународне организације за образовање, науку ...
Студентско - ученичко удружење „ОРНАС", прикључује се акцији коју је до данас подржало преко хиљаду студената. Позививамо студенте са Универзитета у Нишу да се прикључе акцији.
У току данашњег дана представници студентско - ученичког удружења „ОРНАС“ из Ниша и представници „Института за Науку и Уметност“ из Београда, у сали за конференције хотела „Гранд“, потписали су ...
Четири од пет чланова комисије за одбрану мастер рада из педагогије на Филозофском факултету у Нишу, који је доспео у жижу јавности због тврдњи да је плагиран, спустила су слушалицу новинарки Јужних ...
Просто је невероватно колико сличности постоји између страдања српског народа и страдања јерменског ...
У недељама пред почетак нове академске године, поново, по већ добро опробаном рецепту, настају ...
Према Стратегији развоја образовања у Србији до 2020. године, тежи се томе да 70 одсто уписаних ...
Образовање, као појам у најширем смислу свог значења, представља стварање, односно формирање ...

1javnidijalog

Информативни и интеграциони часопис "Споји!"

ОРНАС на Фејсбуку

Посете

53.8%Serbia 
34.6%United States 
3.8%Bosnia And Herzegovina 
3.8%Canada 
3.8%Germany 

Ове недеље: 3
Прошле недеље: 6
Овог месеца: 15
Прошлог месеца: 16
Укупно: 2314