среда, 28 јануар 2015

Пропаст академског духа

У недељама пред почетак нове академске године, поново, по већ добро опробаном рецепту, настају тензије између студената и Министарства просвете, науке и технолошког развоја. Медији непрестано извештавају о овим „сукобима“. Стиче се утисак да је у питању велика и значајна борба између студената који траже своја основна права и Министарства просвете које их угњетава у тоталитаристичком маниру. На крају борбе, студенти својом револуцијом успевају да „победе“ Министарство, на свеопшту радост студената широм Србије.

Oвакво неодговорно понашање свих који представљају академску средину довело је до тога да се данас више нико не бави суштинским питањима већ је целокупна пажња усмерена на форму. Дошли смо у ситуацију да Министарство као највећи успех истиче то што се просек студирања значајно смањио, а просечна оцена студената током студирања знатно повећала. Са друге стране, као највећи успех студената и њихових представника истиче се задржавање границе за буџет на 48 ЕСПБ и шест редовних испитних рокова.

Универзитет – место које настаје из слободе, ствара у слободи и васпитава за слобод

Универзитет у свом општем значењу представља заједницу личности која помаже и доприноси стварању нових личности. Као светионик највиших знања и мудрости, његова улога је да својим зрацима осветљава океане варваризма и амбисе примитивизма, који су својим вечним постојањем увек били и остали претња цивилизацији и напретку.

Ова функција је врло сложена. Универзитет се не обраћа детету, необразованом или полуобразованом човеку, већ особи која је ранијим школовањем стекла добре основе, подижући своје интелектуалне могућности на виши ниво. Пре свега, овде се мисли на целовите и здраве јединке у којима постоји свест о њиховој друштвеној одговорности, спремност да се боре за личну слободу и интегритет и буду спремни на пожртвовање како би и другим људима у тој борби помогли. У томе се види суштинска разлика између универзитета и образовања које предходи.

Универзитет васпитава за самостално мишљење и битисање. Ступањем јединке у ову установу отпочиње самостална делатност духа, мисли и спознаје. Нема више школских шема, пасивно усвајаних шаблона, обавезних метода и непрекидне контроле. Овде се не пуни памћење нити се усваја појмљено и само технички вежба мишљење. Овде се ради о јачању и продубљивању моћи суђења. Стиче се умеће да се самостално приступа предмету, да се он самостално третира и истражује.

Универзитет оспособљава човека за духовну и интелектуалну самосталност, за мишљење и активно запажање, за истраживање, за духовну слободу. Због свега наведеног сматрам да универзитет може да опстане једино у атмосфери слободе и да ствара једино из слободе. Овде се не мисли на слободу самовоље и она се не сме злоупотребљавати. То је слобода од свакојаких захтева са стране, од науци туђих ограничења, од било каквог притиска на савест и на ум истраживача, од сваког политичког и социјалног улагивања.

Болоњска декларација – политизација Универзитета

У последњим годинама другог миленијума и пред сам улазак у трећи, нико није ни слутио да се спрема нешто што ће заувек променити темеље универзитета. У граду Болоња, у Италији, 27 министара образовања донело је заједничку декларацију, познатију као Болоњска декларација, која се односила на реформу система високог образовања Европе. Први пут у целокупној историји универзитета у планирању овако крупних промена није учествовао нити један ректор нити било који европски интелектуалац или научник. Целокупан процес реформе донеле су и усвојиле политичке структуре стављајући органе универзитета пред свршен чин. Изузимајући културну и духовну елиту, политичка елита коначно је остварила свој циљ уласка и контролисања универзитета.

Покушавајући да данашње време оправдају као ново време, без историје и традиције, цео систем вредности на којима се вековима заснивало универзитетско образовање у Европи преко ноћи је одбачено. Своје место је уступио политизованом систему образовања, које уз помоћ крутих форма диктирају одређене интрересне групе под плаштом демократије и слободе тржишта интелектуалних потенцијала читавих народа чији је једини циљ остваривање максималног профита за што краће време.

Неолиберална концепција као начин функционисања Универзитета

Оваква реформа довела је до новог феномена у високом образовању. Уместо засебних и посебних правила помоћу којих универзитет функционише, данашњи универзитет почива на логици развоја неолибеларне економије која се заснива на правилима слободне трговине. Овакав систем погодовао је за стварање тржишта на којим ће се, у тржишној борби за студенте, надметати велики број универзитета. 

Универзитети су постали велика предузећа. Полазна тачка сваког предузећа је остваривање профита. Главни производ којим тргују универзитети – предузећа су дипломе. Ипак, да би се профит остварио у овако опакој конкуренцији, пошто је тражња ограничена, продавци морају да снизе критеријуме како би привукли купце. Снижавање критеријума доводи до хиперпордукције дипломаца, постипломаца и докторанада.

Оваква ситуација променила је сам доживљај универзитета од стране свих који имају додирних тачака са њим. Студенти долазе на универзитет са циљем да за што мање пара и за што краће време добију диплому. Професори су постали успешни трговци, који својим знањем тргују и на по неколико универзитета. Ректори, као директори предузећа, у току само једног мандата увећају своје имовинско стање и по неколико пута. 

Светло на крају тунела или крај нашег пута

По мом мишљењу, овакво одступање од суштине универзитета узрок је бројним негативним последицама о којима би могло да се напише на десетине текстова и о којима су студенти добро обавештени и са којима се сусрећу у својој свакодневници. Ипак, намера овог текста није била да шири дефетизам и апатичност, већ да проговори о суштинским проблемима са којим се сусреће данашњи универзитет. Како решити ове проблеме, повратити изгубљени академски дух и вратити вредности које су дефинисале универзитет вековима? У наредним текстовима покушаћу да дам одговоре на ова тешка питања.

Игор Стевановић

Последњи пут измењено четвртак, 29 јануар 2015
Поштоване делегације и чланице УНЕСКО, Обраћамо вам се у име групе српских студената, а поводом разматрања о пријему самопроглашеног Косова* у чланство међународне организације за образовање, науку ...
Студентско - ученичко удружење „ОРНАС", прикључује се акцији коју је до данас подржало преко хиљаду студената. Позививамо студенте са Универзитета у Нишу да се прикључе акцији.
У току данашњег дана представници студентско - ученичког удружења „ОРНАС“ из Ниша и представници „Института за Науку и Уметност“ из Београда, у сали за конференције хотела „Гранд“, потписали су ...
Четири од пет чланова комисије за одбрану мастер рада из педагогије на Филозофском факултету у Нишу, који је доспео у жижу јавности због тврдњи да је плагиран, спустила су слушалицу новинарки Јужних ...

1javnidijalog

Информативни и интеграциони часопис "Споји!"

ОРНАС на Фејсбуку

Посете

53.8%Serbia 
34.6%United States 
3.8%Bosnia And Herzegovina 
3.8%Canada 
3.8%Germany 

Ове недеље: 3
Прошле недеље: 6
Овог месеца: 15
Прошлог месеца: 16
Укупно: 2314