среда, 28 јануар 2015 01:00

Да ли је смисао реформе: лако до дипломе

Према Стратегији развоја образовања у Србији до 2020. године, тежи се томе да 70 одсто уписаних студената завршава високо образовање (струковне или основне академске студије) у року или са једном годином кашњења тако да учешће високо образованих у посматраној генерацији, од 2020. године износи најмање 35, а највероватније 38,5 процената.

Према резултатима пописа из 2011, број високо образованих повећан је на 10,59 одсто, што је бројчано повећање од 240.290 особа у односу на попис 2002. године. У високообразоване се, међутим, данас убрајају и особе које не знају где је Кип слободе или који број означава четвртину од 2.000. Није поента у томе да се факултет заврши у року или с минималним закашњењем, јер то повлачи за собом даље урушавање критеријума на студијама, већ у томе да се образовањем добијају квалитетни и стручни кадрови који ће одговарати тржишним потребама. Из хумболтовског система студирања, симбиозе предавања/учења и истраживања, када су студије трајале дуже, али су биле темељније, у многим установама отишло се у крајност апсурдно лаког стицања високошколских звања кроз систем озваничен болоњском реформом и пропустима националних законодавстава појединих држава.

Током 2007. издато је 8.000 факултетских диплома на нивоу целе Србије, а прошле године 31.460. С друге стране, у последњих пет година, број одбрањених доктората се повећао са 206 на 561. Тако је у Београду 2007. године на докторске студије уписано 405 студената, да би пет година касније подаци Републичког завода за статистику указали на 2.967 будућих докторанада. Информације о којима се у јавности говори, али недовољно, јесу да је професор једног приватног факултета само током 2011. био ментор на одбрани девет докторских теза, иако према Правилнику о докторским студијама један професор током своје каријере може бити супервизор десеторици докторанада. Ако је држава одредила да проценат високообразованих буде сличан западноевропском само на папиру – на добром смо путу. Разлика је у томе што у Западној Европи, на коју се очито угледамо, постоји упориште знања и потреба у привреди за овим бројем свршених академаца, а у Србији ни изблиза. Тако се проценат мења само статистички, а медвеђа услуга чини читавом друштву, убедљиво највише онима који су тежим путем завршили своје студије. Ограничењем могућности детектовања и санкционисања инстант докторирања лоше спроведеним процесом акредитације и законски лимитираном надлежношћу просветне инспекције која не проверава квалитет радова, већ само формалну процедуру, Србија би могла постати један од центара „производње“ неквалитетних доктора наука.

Национална стратегија није реална, јер се за седам година не може постићи готово четвороструко повећање броја високообразованих, а да то буде одговарајуће квалитативно испраћено. Већ данас, са релативно малим процентом високообразованих (у односу на просек ЕУ који износи 23,7 одсто) привреда има горући проблем да апсорбује толико високообразованих кадрова. Пре би се могло рећи да је у питању припрема младих за одлазак из земље, јер посла нема. На страни 313 извештаја Светског економског форума за 2012/13. годину, у одељку који се тиче одлива мозгова, стоји податак да се Србија налази на 141. месту од 144 рангиране државе.

Отварање или, боље речено, хиперпродукција приватних факултета последњих година постала је најпрофитабилнија легална делатност. У таквим установама постоји финансијски интерес оснивача, док је квалитет образовања мање битан. У иностранству је дијаметрално супротна ситуација. Међу десет најбољих универзитета на свету, седам је приватних. Ове установе су најбоље, јер им је образовање у првом плану. У Србији, логика већине приватних универзитета потпуно је извитоперена у корист профита.

Бранислав Оморац 

Последњи пут измењено четвртак, 29 јануар 2015 18:26
Просто је невероватно колико сличности постоји између страдања српског народа и страдања јерменског ...
У недељама пред почетак нове академске године, поново, по већ добро опробаном рецепту, настају ...
Према Стратегији развоја образовања у Србији до 2020. године, тежи се томе да 70 одсто уписаних ...
Образовање, као појам у најширем смислу свог значења, представља стварање, односно формирање ...

1javnidijalog

Информативни и интеграциони часопис "Споји!"

ОРНАС на Фејсбуку

Посете

58.3%Serbia 
25%United States 
8.3%Russian Federation 
4.1%China 
4.1%Bosnia And Herzegovina 

Данас: 1
Јуче: 1
Ове недеље: 4
Прошле недеље: 3
Овог месеца: 7
Прошлог месеца: 10
Укупно: 2511