среда, 28 јануар 2015 01:00

Реч - две о студентским протестима

Не знам колико сте чули о студентским протестима, али они се  одржавају. И време је било. Студирање је већ одавно постало луксуз, али боље икад неко никад. Каква је организација свега тога, вероватно студенти неће добити оно шта траже. Мени лично све то више личи на неку параду. Чисто да студенти покажу да и они постоје.

Углавном то овако изгледа:

Окупе се студенти. Неколико слика. Изјава за јавност. Нађе се ту и неки транспарент...Стајање сат-два, па на пиће. Дођеш да би био виђен, сликаш се, вичеш, глумиш дисидента, па онда са друштвом на пиће. Све у свему – ЖАЛОСНО

Организатори свега овога или не желе да направе нешто озбиљно или су једноставно неспособни. Уосталом, ко су председници тих студентских организација? Мамини и татини синови који данас стичу искуство, да би сутра све то заменили за партијску књижицу и постали део онога против чега се данас наводно боре. Они су вишак у целој овој причи. Ово треба да изнесу људи које до сада није занимала студентска политика.

Драге колеге, мирним протестима нико никад није ништа постигао. Одмах да се разумемо, не позивам ја на рушење града. Тражим само мало више енергије, воље и ентузијазма.Могли бисмо мало да се осврнемо на неке студентске протесте из прошлости. Историја је учитељица живота. Студентске демонстрације у Југославији 1968. године. Да ли бисмо могли из тих демонстрација да извучемо неке поуке? Можда студентски протести у Бања Луци или Сарајеву, да не идем даље...

Блокирајте саобраћај, скупштину, факултете, бојкотујте предавања,  будите истрајни. Протести не трају два сата. После десетак дана неко ће нам изаћи у сусрет.  Уверен сам да бисмо због истрајности добили подршку многих. Људи би се подмладили и пробудио би се тај чувени ентузијазам, који је у дубоком сну код многих.

Имам шта да кажем и о разлозима протеста. Занимљиво је то да се студенти жале на новац, храну и рокове. Студирање је скупо. Траже да се грамажа оброка у мензи повећа. И да се не укида један редован испитни рок. Нико не жели да се бори за квалитетнију наставу, боља предавања. Олакшице свима одговарају. А то што баш због тих олакшица студенти на крају школоваља знају мање него на почетку, то није битно. Нико није дошао по знање, него по диплому. Практична насатава не постоји. Неко заврши електротехнички факултет, а не сме ништа да поправи у кући, да га не би дрмнула струја. Ови проблеми не дотичу студенте. Њима је само битно да дођу до дипломе, што је лакше могуће.

Због свега овога не видим разлог да се као студент придружим својим колегама на овим протестима...

 

Александар Станковић

Последњи пут измењено четвртак, 29 јануар 2015 18:28
Просто је невероватно колико сличности постоји између страдања српског народа и страдања јерменског ...
У недељама пред почетак нове академске године, поново, по већ добро опробаном рецепту, настају ...
Према Стратегији развоја образовања у Србији до 2020. године, тежи се томе да 70 одсто уписаних ...
Образовање, као појам у најширем смислу свог значења, представља стварање, односно формирање ...

1javnidijalog

Информативни и интеграциони часопис "Споји!"

ОРНАС на Фејсбуку

Посете

58.3%Serbia 
25%United States 
8.3%Russian Federation 
4.1%China 
4.1%Bosnia And Herzegovina 

Данас: 1
Јуче: 1
Ове недеље: 4
Прошле недеље: 3
Овог месеца: 7
Прошлог месеца: 10
Укупно: 2511